Novija istraživanja pokazuju da je vreme poslednjeg obroka ili užine pre spavanja možda važnije od samog izbora hrane. Ova saznanja ukazuju na značaj sinhronizacije obroka sa prirodnim cirkadijalnim ritmovima organizma, što može značajno uticati na kvalitet sna i nivo šećera u krvi.
Studija Northwestern Medicine objavljena u februaru 2026. godine otkrila je da produžavanje noćnog posta za otprilike dva sata i uzdržavanje od hrane najmanje tri sata pre spavanja značajno poboljšava kardiovaskularne i metaboličke markere. Ovo uključuje bolji krvni pritisak, puls i kontrolu šećera u krvi tokom dana. Istraživanje ističe važnost prilagođavanja obroka prirodnim ritmovima tela.
Hrononutricija, nauka koja proučava vezu između vremena obroka i metabolizma, pokazuje da se obrada glukoze, osetljivost na insulin i varenje prirodno menjaju tokom noći. Kasno jedenje može poremetiti ove unutrašnje satove, što može dovesti do intolerancije na glukozu i smanjene funkcije beta ćelija pankreasa.
Istraživanja sa King's College London dodatno potvrđuju da je kasno večernje uživanje hrane, posebno posle 21 čas, povezano sa povećanom količinom masti u trbuhu, višim nivoom upale i nepovoljnim lipidnim profilom, bez obzira na nutritivnu vrednost hrane.
Autor
Editorial uređuje i priprema sadržaj za publikaciju.
