Istraživanje objavljeno u American Journal of Public Health otkriva vezu između duvanske industrije i dizajna ultraprocesirane hrane, posebno popularnih dečjih užina kao što su Lunchables. Studija koju je vodila profesor Laura A. Schmidt sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku (UCSF) pokazuje kako je Philip Morris Companies Inc.
(PMC) koristio 'nauku o duvanu', uključujući inženjering ukusa i bihejvioralnu nauku, da bi stvorio proizvode koji podstiču prekomernu potrošnju, posebno među decom.
Consumer Reports (CR) je otkrio zabrinjavajuće nivoe olova, kadmijuma i natrijuma u Lunchables proizvodima, kao i ftalate u njihovom pakovanju. Ovi nalazi doveli su do toga da je Kraft Heinz dobrovoljno povukao Lunchables iz Nacionalnog programa školske hrane (NSLP), iako je kompanija to objasnila 'nižom potražnjom nego što se očekivalo'.
PMC je nakon kupovine General Foods formirao Kraft General Foods (KGF), prenoseći znanje iz duvanskog sektora u prehrambeni biznis. Primer je razvoj Low-Fat Lunchables, gde su korišćene tehnike originalno razvijene za duvan, uključujući EEG u senzornim testovima za poboljšanje ukusa veštačkih masti.
Proizvodi kao što su Lunchables dizajnirani su da aktiviraju dopaminske reakcije u mozgu, stvarajući uslovljeni odgovor žudnje. Ultraprocesirana hrana danas čini značajan deo kalorija koje deca u SAD konzumiraju, što doprinosi porastu dečje gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Zbornik studija u American Journal of Public Health poziva na promenu paradigme u javnom zdravlju, zagovarajući da se ultraprocesirana hrana tretira sa istom regulatornom strogošću kao duvan. Ovo uključuje jače mere zaštite potrošača i potencijalne pravne lekove za rešavanje korporativnih strategija koje utiču na zdravlje.
