Značajna, dugoročna studija objavljena u časopisu JAMA u februaru 2026. godine otkrila je ubedljivu vezu između umerene dnevne konzumacije kafe ili čaja sa kofeinom i značajno smanjenog rizika od razvoja demencije. Iako je ukupan pad rizika za umerene konzumente kafe sa kofeinom iznosio 18-19%, najupečatljiviji nalaz ukazuje na to da su osobe mlađe od 75 godina koje su unosile približno 250-300 mg kofeina dnevno — što je ekvivalent dve do tri šoljice kafe — imale izvanrednih 35% niži rizik od demencije.
Ova korist specifična za uzrast, često zanemarena u prvim izveštajima, ističe važnu nijansu u rezultatima istraživanja.
Sveobuhvatnu prospektivnu kohortnu studiju sproveli su istraživači iz Masačusets Dženeral Brigham (Mass General Brigham), Škole javnog zdravlja T.H. Chan na Harvardu (Harvard T.H. Chan School of Public Health) i Instituta Brod sa MIT-a i Harvarda (Broad Institute of MIT and Harvard).
Oni su pažljivo pratili preko 131.000 zdravstvenih radnika u periodu do 43 godine. Tokom ovog opsežnog perioda, kod 11.033 učesnika dijagnostikovana je demencija. Istraživanje je pokazalo da je konzumacija dve do tri šoljice kafe sa kofeinom ili jedne do dve šoljice čaja sa kofeinom dnevno povezana sa najizraženijim koristima.
Osobe koje su pile čaj sa kofeinom takođe su imale 14% niži ukupan rizik od demencije.
Naučnici pretpostavljaju da kofein igra ključnu ulogu blokiranjem adenozina, hemijskog jedinjenja koje usporava moždanu aktivnost, čime podržava ključne neurotransmitere poput dopamina i acetilholina, koji su presudni za pamćenje i kognitivne funkcije. Pored kofeina, kafa i čaj su bogati bioaktivnim jedinjenjima kao što su polifenoli i antioksidansi.
Smatra se da ova jedinjenja smanjuju upale, ublažavaju neuroinflamaciju, ograničavaju nakupljanje štetnih amiloid-beta plakova povezanih sa Alchajmerovom bolešću i poboljšavaju zdravlje krvnih sudova, što doprinosi dugoročnoj zaštiti mozga. Studija je takođe primetila da je veza između većeg unosa kofeina i nižeg rizika od demencije bila nezavisna od genetske predispozicije, uključujući gen APOE4, i drugih glavnih faktora rizika kao što su ITM (indeks telesne mase) i pušenje, što jača verodostojnost
