Deca i adolescenti koji provode previše vremena ispred ekrana ne suočavaju se samo sa ponašajnim problemima, već i sa značajnim biološkim posledicama, prema novom danskom istraživanju. Ovo istraživanje, objavljeno u Journal of the American Heart Association, otkriva da prekomerno korišćenje ekrana ostavlja "metabolički otisak" u krvi mladih korisnika, što može dovesti do kardiometabolnih problema pre nego što se pojave očigledni simptomi.
Istraživači su analizirali podatke više od 1.000 učesnika iz dve danska kohorte (COPSAC2010 i COPSAC2000) i otkrili porast kardiometabolnog rizika direktno povezanog sa povećanjem vremena provedenog na ekranima.
Svaki dodatni sat korišćenja ekrana u slobodno vreme povezan je sa porastom kardiometabolnog rizika od približno 0.08 standardnih devijacija za decu od 10 godina i 0.13 standardnih devijacija za osamnaestogodišnjake. Ovo znači da dete koje provede tri dodatna sata dnevno na ekranima može imati rizik od kardiometabolnih problema koji je veći za četvrtinu do polovinu standardne devijacije u poređenju sa vršnjacima.
Problem se dodatno pogoršava nedostatkom sna, jer je povezanost između vremena provedenog na ekranima i kardiometabolskih rizika najsnažnija kod mladih koji spavaju manje, sugerišući da korišćenje ekrana "krade" vreme potrebno za odmor.
Prosečno vreme provedeno ispred ekrana među učesnicima značajno se povećava s godinama, sa 2 sata dnevno u uzrastu od 6 godina, 3.2 sata u uzrastu od 10 godina, do 6.1 sati dnevno do 18. godine. Američka asocijacija za srce (American Heart Association) je 2023. godine izvestila da je samo 29% američke dece uzrasta od 2 do 19 godina imalo povoljno kardiometabolno zdravlje, što ukazuje na sveprisutnost ovog rastućeg problema.
Povezanost između vremena provedenog na ekranima i zdravstvenih problema je višeslojna. Prekomerno korišćenje ekrana promoviše sedentaran način života, smanjujući fizičku aktivnost koja je ključna za kardiovaskularno zdravlje i jačanje mišića. Ova nedostatak pokreta je značajan faktor u gojaznosti kod dece, koja je poznata kao preduslov za buduće srčane bolesti.
Pored toga, angažovanje na ekranima često dovodi do bezumnog grickanja visokokalorične hrane i gaziranih pića, što dodatno doprinosi dobijanju na težini i nezdravim nivoima holesterola.
U svetlu ovih nalaza, zdravstvene organizacije kao što su Američka akademija pediatrije (AAP) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuju stroga ograničenja vremena provedenog na ekranima. AAP savetuje da deca mlađa od 18 meseci ne bi trebala da koriste ekrane (osim video poziva), dok se za uzrast od 2 do 5 godina preporučuje maksimalno jedan sat dnevno visokokvalitetnog programa.
Međutim, mnoga deca daleko premašuju ova ograničenja, sa nekima koji provode šest ili više sati dnevno na rekreativnim ekranima.
Osim fizičkog zdravlja, prekomerno korišćenje ekrana povezano je i sa nepravilnim obrascima spavanja, problemima sa pažnjom, anksioznošću, depresijom, smanjenim akademskim performansama, kao i problemima sa očima i vratom. Rano izlaganje (pre uzrasta od dve godine) visokim nivoima korišćenja ekrana povezano je sa promenama u razvoju mozga, što može dovesti do sporijeg donošenja odluka i povećane anksioznosti u tinejdžerskim godinama.
Istraživanje takođe ukazuje na to da "metabolički otisak" može poslužiti kao rani indikator rizika, detektibilan čak i pre nego što se klinički simptomi pojave. Važno je napomenuti da je ovo istraživanje posmatračko, što znači da uspostavlja asocijacije, a ne direktne uzročno-posledične veze.
Roditelji i donosioci odluka suočavaju se sa izazovom balansiranja koristi digitalnih alata za obrazovanje i društvene veze sa jasnim zdravstvenim rizicima prekomernog korišćenja ekrana. Dugoročni ekonomski teret na zdravstvene sisteme zbog generacije sa povećanim kardiometabolnim bolestima je teško izmeriti, kao i šire društvene posledice po produktivnost radne snage i javnozdravstvenu infrastrukturu.
Dalja istraživanja su potrebna kako bi se razumeli specifični fiziološki mehanizmi "metaboličkog otiska" i kako različite vrste sadržaja na ekranima različito utiču na zdravlje.
