Pregled objavljen u časopisu Trends in Endocrinology & Metabolism otkriva kako različite masti iz ishrane utiču na dijabetes tipa 2, naglašavajući da je kvalitet masti važniji od količine. Istraživanje naglašava da palmitinska kiselina, zasićena mast koja se nalazi u mnogim svakodnevnim namirnicama, aktivno doprinosi insulinskoj rezistenciji i napredovanju dijabetesa.
Nasuprot tome, oleinska kiselina, mononezasićena mast prisutna u maslinovom ulju, ne samo da štiti funkciju insulina, već može imati i svojstva slična metforminu, leku za dijabetes, u suprotstavljanju štetnim efektima zasićenih masti. Istraživanje koje su sproveli timovi iz CIBERDEM-a pri Univerzitetu u Barseloni pruža bolji uvid u prevenciju i kontrolu dijabetesa.
Palmitinska kiselina, prisutna u palminom ulju, puteru i masnom mesu, deluje kao značajan pokretač insulinske rezistencije. Na molekularnom nivou, ona pokreće niz štetnih procesa: podstiče upalu, pospešuje toksično nakupljanje masti (lipotoksičnost) i izaziva ćelijski stres unutar endoplazmatskog retikuluma i mitohondrija.
Konkretno, palmitinska kiselina dovodi do nakupljanja bioaktivnih lipida poput diacilglicerola (DAG) i ceramida, koji aktiviraju protein kinazu C (PKC) i ometaju puteve insulinske signalizacije. Takođe pojačava ekspresiju Toll-like receptora 4 (TLR4) i proinflamatornih citokina kao što su IL6 i TNFα, pogoršavajući upalu i dodatno narušavajući delovanje insulina.
Ovi mehanizmi zajedno doprinose disfunkciji ćelija ključnih za regulaciju glukoze.
Nasuprot tome, oleinska kiselina, kamen temeljac mediteranske ishrane koji se bogato nalazi u maslinovom ulju, avokadu i orašastim plodovima, pokazuje moćne zaštitne efekte protiv insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. Ona deluje tako što podstiče skladištenje masti u metabolički manje štetnim oblicima, čime održava zdravu insulinsku signalizaciju u vitalnim tkivima poput jetre, mišića i masnog tkiva.
