Tvrdnja da određene vežbe mogu poboljšati držanje kod osoba starijih od 50 godina brže od kiropraktičara zahteva dodatnu analizu. Iako su vežbe sa sopstvenom težinom korisne za održavanje mišićne mase, fleksibilnosti i zdravlja zglobova u starijem dobu, naučna istraživanja ukazuju na složeniju realnost kada je reč o brzini i održivosti korekcije držanja.
- Zidni anđeli (Wall Angels)
- Ptica-pas (Bird Dogs)
- Glutealni most (Glute Bridges)
- Marširanje u mestu (Standing Marches)
- Spajanje lopatica (Shoulder Blade Squeezes)
Jedna randomizovana kontrolisana studija, koja je obuhvatila starije učesnike sa držanjem glave isturene napred (eng. forward head posture, FHP) i hroničnim bolom u vratu, nudi ključnu perspektivu. Studija je otkrila da su i grupa koja je radila standardizovane vežbe i grupa koja je primala tretman po metodi Chiropractic BioPhysics® (CBP®) pokazale početna poboljšanja nakon šest nedelja.
Međutim, samo je CBP® grupa pokazala statistički značajna i, što je najvažnije, održana poboljšanja u kraniocervikalnom uglu (CVA) i smanjenju bola na kontrolnom pregledu nakon tri meseca. Grupa koja je radila samo vežbe doživela je pogoršanje rezultata u istom periodu nakon prestanka tretmana.
To ukazuje da za probleme sa držanjem poput FHP-a, kiropraktičarski pristup može biti efikasniji od samostalnih vežbi.
Uprkos ovom poređenju, vežbe sa sopstvenom težinom ostaju izuzetno vredan i dostupan alat u borbi protiv posledica lošeg držanja, koje često postaje izraženije posle 50. godine. Do pogoršanja držanja uglavnom dolazi usled višegodišnjih sedentarnih navika, kao što su produženo sedenje, vožnja i korišćenje ekrana, što dovodi do slabljenja mišića gornjeg dela leđa, zaobljenih ramena i smanjene snage trupa.
Prirodni proces starenja doprinosi smanjenju mišićne mase i povećanju ukočenosti zglobova.
