Nova studija dovodi u pitanje široko rasprostranjeno uverenje da interakcija sa kućnim ljubimcima direktno ublažava svakodnevni stres. Istraživanje otkriva složeniju sliku u kojoj kućni ljubimci zaista popravljaju raspoloženje, ali ne umanjuju neposredni uticaj stresnih trenutaka.
Iznenađujuće, kod nekih vlasnika mačaka pod stresom, pojačana interakcija sa ljubimcima bila je povezana sa intenziviranjem negativnih osećanja. Ovi nalazi, objavljeni 16. juna 2026. godine u časopisu Frontiers in Psychology, sugerišu da „efekat kućnog ljubimca“ na blagostanje deluje prvenstveno kroz druženje, a ne kroz direktno smanjenje stresa.
Istraživanje, koje je sproveo tim sa Otvorenog univerziteta (The Open University) u Holandiji, predvođen dr Majke Jansens (Mayke Janssens) i dr Sane Peters (Sanne Peeters), koristilo je metodu ekološke trenutne procene (EMA) za prikupljanje skoro 8.000 izveštaja u realnom vremenu od 188 vlasnika pasa i mačaka tokom pet uzastopnih dana.
Učesnici su izveštavali o svojim osećanjima, aktivnostima i interakcijama sa ljubimcima. Rezultati su dosledno pokazivali da druženje sa ljubimcima generalno dovodi do pozitivnijih i manje negativnih emocija i kod vlasnika pasa i kod vlasnika mačaka. Međutim, ključni nalaz je bio da, kada su vlasnici doživljavali stres, interakcija sa ljubimcima nije ublažila negativne emocionalne posledice tog stresa.
Ovo ukazuje da, iako ljubimci zaista poboljšavaju raspoloženje, njihova korist ne potiče od toga što pomažu pojedincima da se bolje nose sa stresom u trenutku kada se on dogodi. Umesto toga, pozitivni efekti verovatno proizlaze iz osećaja druženja koji ljubimci pružaju i njihove sposobnosti da smanje osećaj usamljenosti.
Jedan od najupečatljivijih i neočekivanih rezultata primećen je kod vlasnika mačaka. Studija je otkrila da je viši nivo interakcije sa mačkama tokom stresnih perioda bio povezan sa jačom vezom između stresa i negativnih emocija. Istraživači spekulišu da bi to moglo biti zato što su interakcije sa mačkama često pasivnije i manje zahtevne, što se možda ne poklapa sa potrebom za aktivnom podrškom tokom stresnih perioda.
Dr Peters je primetila da interakcije sa mačkama mogu biti promenljivije i manje predvidljive, potencijalno zahtevajući više emocionalnog tumačenja, što može biti izazovno kada je osoba pod stresom. Ipak, istraživači pozivaju na oprezno tumačenje, jer je uzorak vlasnika mačaka bio manji od uzorka vlasnika pasa, a ova veza nije dosledno uočena u svim analizama.
