Novo australijsko istraživanje je otkrilo ključne razloge zašto hodanje postaje sve sporije i zamornije kako starimo. Naučnici sa Flinders Univerziteta i Univerziteta u Canberri analizirali su pokrete 107 zdravih odraslih osoba u rasponu od 26 do 86 godina, otkrivajući da telo sa godinama menja način kretanja kako bi prioritizovalo stabilnost umesto brzine.
Istraživanje je pokazalo da starije osobe sve više koriste takozvanu ko-kontrakciju mišića oko gležnja - istovremeno aktiviranje suprotnih mišićnih grupa. Ova adaptacija, iako poboljšava ravnotežu pri dodiru stopala sa podlogom, čini hodanje energetski zahtevnijim.
Dr Cody Lindsay sa Flinders Caring Futures Institute objašnjava: "Kako starimo, telo počinje da daje prednost stabilnosti umesto efikasnosti. To nam pomaže da ostanemo uspravni, ali takođe čini hodanje napornijim."
Pored toga, starije osobe generišu manje snage pri odguranju sa svakim korakom, što rezultira kraćim koracima i sporijim tempom hodanja. Profesor Maarten Immink ističe da nervni sistem usvaja pristup "sigurnost na prvom mestu", što je prirodna adaptacija na promene vezane za starost.
Ovi nalazi ukazuju na potrebu za novim pristupima u održavanju pokretljivosti. Umesto fokusa isključivo na snagu, programi vežbanja treba da uključuju ravnotežu, koordinaciju i način na koji mišići sarađuju tokom hodanja. Redovna fizička aktivnost i specifične vežbe mogu značajno pomoći u očuvanju mobilnosti.
Održavanje aktivnosti je ključno za očuvanje pokretljivosti i samostalnosti u starijim godinama. Male, ali dosledne vežbe mogu pomoći u održavanju samopouzdanja i mobilnosti duži vremenski period. Naučnici se nadaju da će ovi nalazi doprineti razvoju boljih strategija za prevenciju padova i podršku zdravom starenju.
