Nova istraživanja sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) otkrila su da kreatin, popularni suplement za sportiste, može značajno pojačati imunski odgovor organizma protiv raka. Studija, objavljena u časopisu iScience, pokazuje da kreatin 'puni energijom' dendritske ćelije, ključnu vrstu imunskih ćelija koje aktiviraju i usmeravaju T ćelije u napadu na tumore.
Ovo otkriće se nadovezuje na rezultate iz 2019. godine, kada je isti tim pokazao da kreatin pojačava aktivnost T ćelija ubica (CD8 T ćelija) u borbi protiv raka.
Ovaj dvostruki efekat kreatina, koji podržava i 'stražarske' dendritske ćelije i 'ubice' T ćelije, čini ga obećavajućim dodatkom postojećim imunoterapijama raka, potencijalno poboljšavajući ishode lečenja. Ovi nalazi su posebno značajni jer, iako mnoge odobrene imunoterapije direktno ciljaju T ćelije, samo 20%-40% pacijenata reaguje na njih.
Jačanjem dendritskih ćelija koje pokreću i usmeravaju odgovor T ćelija, kreatin bi mogao proširiti koristi imunoterapije na širu populaciju pacijenata.
Kreatin pomaže imunskim ćelijama da održe stabilne nivoe energije, posebno u mikrookruženju tumora koje je siromašno hranljivim materijama. Ova metabolička podrška je ključna za efikasno funkcionisanje i T ćelija i dendritskih ćelija, koje se suočavaju sa žestokom konkurencijom za resurse sa brzorastućim ćelijama tumora.
Jedan od ključnih nalaza je povećana ekspresija gena za transporter kreatina (CrT) u dendritskim ćelijama koje infiltriraju tumore kod miševa, u poređenju sa zdravim tkivom. Ovo ukazuje na povećanu metaboličku zavisnost ovih imunskih ćelija od kreatina u izazovnom mikrookruženju tumora.
Kada su dendritske ćelije inženjeringom lišene ovog transportera, pokazale su smanjenu preživljavanje, smanjenu aktivaciju i oslabljenu sposobnost da pokrenu T ćelije protiv tumora. Suprotno tome, dnevne injekcije kreatina kod miševa sa melanomom značajno su usporile rast tumora i povećale broj i aktivaciju dendritskih ćelija koje infiltriraju tumore.
Dendritske ćelije tretirane kreatinom takođe su proizvodile više nivoa hemokina kao što su CXCL9 i CXCL10, koji su ključni za regrutovanje više tumoricidnih CD8 T ćelija i NK ćelija u mikrookruženje tumora, čime se pojačava ukupni imunski odgovor.
Mehanički, suplementacija kreatinom je povećala intracelularne nivoe ATP-a u dendritskim ćelijama, obezbeđujući fundamentalnu energetsku valutu za ćelijske funkcije i održavajući ključne inflamatorne signalne puteve potrebne za aktivaciju. Ovaj efekat je takođe potvrđen u dendritskim ćelijama izvedenim iz monocita ljudi u laboratorijskim uslovima, gde je tretman kreatinom pojačao njihovu aktivaciju i sposobnost da stimulišu ljudske T ćelije protiv ciljeva povezanih sa rakom.
Ovi nalazi sugerišu da bi kreatin mogao biti integrisan u strategije lečenja raka na dva glavna načina: kao suplement za poboljšanje imunskog odgovora pacijenata koji već primaju imunoterapiju, i kao alat za poboljšanje kvaliteta i moći dendritskih ćelija u procesu proizvodnje vakcina protiv raka. Ovaj metabolički pristup, koji cilja na celu kaskadu imunskog aktiviranja, nudi holističko poboljšanje anti-kancer imuniteta.
Međutim, istraživači, uključujući glavnu autorku dr Lili Jang, naglašavaju da su ove studije sprovedene na modelima miševa i ljudskim ćelijama, a ne na ljudskim pacijentima, te da se ne sme donositi nikakva medicinska preporuka bez daljih kliničkih ispitivanja. Prijava patenta koja pokriva ovu novootkrivenu potencijalnu terapeutsku strategiju podneta je od strane UCLA Technology Development Group, što ukazuje na njen komercijalni i translacioni potencijal.
Istorijski, odnos između kreatina i raka bio je kompleksan, sa nekim predkliničkim studijama koje sugerišu i kancerosupresivne i, pri veoma visokim dozama u modelima životinja, kancerogene efekte. Zabrinutost da kreatin povećava rizik od raka promovisanjem kancerogenih heterocikličnih amina (HCA) uglavnom je opovrgnuta dobro kontrolisanim studijama na ljudima, koje nisu pronašle povećanje formiranja HCA od suplementacije kreatinom kod zdravih subjekata.
Zapravo, velika analiza više od 25.000 odraslih u SAD-u pokazala je značajnu negativnu asocijaciju između unosa kreatina kroz ishranu i rizika od raka, sa smanjenjem rizika od 5% za svaku standardnu devijaciju povećanja unosa kreatina.
Iako se kreatin monohidrat generalno smatra bezbednim za zdrave osobe, njegova bezbednost i efikasnost kod pacijenata sa rakom, posebno onih koji prolaze kroz aktivno lečenje, još uvek nisu u potpunosti utvrđene. Medicinski stručnjaci savetuju pacijentima sa rakom da se konsultuju sa svojim timom za negu pre dodavanja bilo kog suplementa.
Kreatin se trenutno istražuje u kliničkim ispitivanjima na ljudima za druge aplikacije povezane sa rakom, kao što je očuvanje mišićne mase kod pacijenata sa metastatskim kancerom prostate, što može značajno uticati na preživljavanje i kvalitet života.
Sledeći ključni korak je saradnja sa lekarima na prospektivnim kliničkim ispitivanjima kako bi se testiralo da li suplementacija kreatinom poboljšava ishode kod pacijenata koji primaju imunoterapiju. Pored direktnog anti-tumorskog imuniteta, potencijal kreatina da zaštiti od kancerom povezane kaheksije i ublaži neželjene efekte hemoterapije dodatno naglašava njegove višestruke koristi kao podržavajuće strategije u nezi pacijenata sa rakom.
