Američka federalna politika ishrane doživela je dramatičan zaokret 7. januara 2026. godine, kada su objavljene „Dijetetske smernice za Amerikance 2025-2030“. Sekretarka Ministarstva poljoprivrede (USDA) Bruk Rolins i sekretar Ministarstva zdravlja i socijalnih usluga (HHS) Robert F.
Kenedi mlađi opisali su ih kao „najznačajniji reset federalne politike ishrane u decenijama“. Novi vodič donosi poruku „Eat Real Food“ (jedi pravu hranu) i kontroverznu obrnutu piramidu ishrane, što predstavlja oštar zaokret u odnosu na prethodne preporuke.
Prethodne smernice iz perioda 2020-2025, objavljene u decembru 2020. godine pod sloganom „Make Every Bite Count“ (neka svaki zalogaj bude važan), bile su prve od 1985. godine koje su nudile savete o ishrani za ceo životni vek – od rođenja do starijeg doba. One su naglašavale zdrave obrasce ishrane i ograničenje dodatih šećera, zasićenih masti, natrijuma i alkoholnih pića.
Ipak, i ta verzija suočila se s kritikama jer nije u potpunosti usvojila preporuke svog naučnog savetodavnog odbora za stroža ograničenja dodatih šećera i alkohola.
Nove smernice za 2025-2030 eksplicitno su povezane s politikom „Make America Healthy Again“ (MAHA) i daju prioritet celovitim, hranljivim namirnicama – proteinima, mlečnim proizvodima, povrću, voću, zdravim mastima i celovitim žitaricama – dok značajno smanjuju naglasak na visoko prerađenoj hrani.
Najveća vizuelna promena je obrnuta piramida ishrane: na vrhu (najveći deo) nalaze se meso, riba i punomasni mlečni proizvodi, slede voće i zdrave masti, dok su celovite žitarice na dnu (najmanji deo). Ovo je potpuni zaokret u odnosu na MyPlate grafiku koja je bila vizuelni simbol od 2011. do 2025. godine.
Centralna tačka spora je kontroverzno odbacivanje obimnog izveštaja Savetodavnog odbora za dijetetske smernice (DGAC) iz 2025. godine, koji je imao više od 400 strana. Sekretari Rolins i Kenedi su navodno odbacili nalaze odbora i okupili drugu grupu naučnika, od kojih neki imaju veze s industrijom mleka i mesa.
Kritičari, uključujući Centar za nauku u javnom interesu (Center for Science in the Public Interest), tvrde da ovaj potez potkopava naučni integritet i poverenje javnosti, posebno imajući u vidu dvogodišnji naučni proces revizije koji je sproveo DGAC.
Specifične preporuke unutar smernica 2025-2030 takođe su izazvale debatu. Dok se zadržava preporuka da se unos zasićenih masti ograniči na manje od 10% ukupnih kalorija, smernice istovremeno promovišu namirnice bogate zasićenim mastima poput punomasnih mlečnih proizvoda, putera i crvenog mesa.
Stručnjaci upozoravaju da bi ova nedoslednost mogla dovesti do zabune i potencijalno povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti. Jezik o alkoholu pomeren je sa specifičnih dnevnih ograničenja na opštiju preporuku „manje alkohola za bolje celokupno zdravlje“, što izaziva zabrinutost, posebno u svetlu stava Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da nijedna količina alkohola nije bezbedna za prevenciju raka.
Fokus na „visoko prerađenu hranu“ sa širokom definicijom, umesto specifičnijeg termina „ultra-prerađena hrana“, mogao bi da zbuni potrošače u vezi sa zdravim prerađenim opcijama poput smrznutog povrća ili obogaćenih biljnih mleka.
Pored neposrednih kontroverzi, nekoliko manje zastupljenih aspekata novih smernica ima značajne implikacije. Eksplicitna povezanost s politikom „Make America Healthy Again“ ukazuje na snažan politički uticaj na naučni proces, pri čemu kritičari govore o „američkom izuzetnosti 2.0“ koja dovodi u pitanje stručni konsenzus.
Smernice 2025-2030 su značajno kraće – imaju samo šest strana, u poređenju s prethodnim izdanjem koje je imalo preko sto strana. Iako bi to mogle učiniti pristupačnijim javnosti, ova sažetost može otežati dijetetičarima i zdravstvenim radnicima da prenesu detaljne praktične preporuke, posebno bez pratećih alata poput MyPlate.
Novi fokus na ambalažu hrane, njenu povezanost s visoko prerađenom hranom i potencijalne zdravstvene probleme od supstanci koje su „Generally Recognized as Safe“ (GRAS) i hemijskih aditiva takođe je aspekt koji nije bio istaknut u prethodnim izdanjima.
Uprkos postojanju dijetetskih smernica od 1980. godine, Amerikanci dosledno ne ispunjavaju preporuke. Prosečna američka ishrana dobija samo 58 od 100 poena na Indeksu zdrave ishrane (Healthy Eating Index), što ukazuje na značajan jaz između smernica i stvarnih navika u ishrani.
Izazovi u primeni uključuju neadekvatno znanje, ekonomske i vremenske barijere, kao i loš pristup zdravoj hrani. Dijetetske smernice služe kao osnova za ključne federalne programe ishrane poput SNAP-a, WIC-a i Nacionalnog programa školskog ručka. Dramatične promene u izdanju 2025-2030 znače da će ovi programi morati da se prilagode, što potencijalno utiče na izbor hrane i nutritivnu podršku za milione Amerikanaca.
Ova debata naglašava kritičnu potrebu za jasnim, doslednim i naučno utemeljenim savetima o ishrani koji se mogu efikasno pretočiti u poboljšanje javnog zdravlja.
