Najnovija istraživanja, predstavljena na konferenciji ENDO 2026, pokazuju zabrinjavajući trend u korišćenju GLP-1 lekova. Pacijenti često prekidaju i ponovo započinju terapiju, a ovaj obrazac "stani-kreni" može značajno da potkopa dugoročne zdravstvene prednosti ovih preparata.
- Finansijske barijere (47,6%)
- Gastrointestinalni neželjeni efekti (14,6% - 26,8%)
- Nerealna očekivanja (15% - 25%)
- Nestašice lekova (11,8%)
Studija koju je vodio Sainikhil Sontha sa Boston University School of Public Health pokazala je da, iako značajan broj pacijenata sa dijabetesom tipa 2 prekida terapiju GLP-1 lekovima – otprilike 40% u prvoj godini i skoro 60% do kraja druge godine – više od polovine onih koji prekinu (41,5%) ponovo započne lečenje u roku od godinu dana, a skoro dve trećine (58%) u roku od dve godine.
Ovakav pristup nosi značajan rizik koji se često potcenjuje: čak i kratki prekidi mogu izbrisati zaštitne efekte protiv ozbiljnih komplikacija poput srčanog i moždanog udara, pri čemu je jedna studija pokazala 22% veći rizik od velikih kardiovaskularnih događaja nakon dve godine bez leka.
Razlozi za ove česte pauze u GLP-1 terapiji su višestruki. Finansijske prepreke, uključujući visoke troškove participacije i odbijanje osiguranja, primarni su pokretač, a navodi ih skoro polovina (47,6%) pacijenata u jednoj studiji fokusiranoj na lečenje gojaznosti.
Neprijatni gastrointestinalni neželjeni efekti poput mučnine, povraćanja i dijareje takođe značajno doprinose, čineći od 14,6% do 26,8% razloga za prekid. Nestašice lekova primorale su 11,8% pacijenata da prekinu terapiju, dok nerealna očekivanja pacijenata o brzom gubitku težine ili trajanju neželjenih efekata dovode do 15-25% ranih prekida.
Faktori kao što su određeni tipovi zdravstvenog osiguranja (Medicaid ili Medicare u SAD), pripadnost crnoj rasi ili iskustvo sa stomačnim problemima povećavaju verovatnoću prekida. S druge strane, pacijenti imaju 10% manju verovatnoću da prekinu terapiju ako im je početni recept izdao endokrinolog, a noviji lekovi poput onih zasnovanih na tirzepatidu i semaglutidu pokazuju bolje stope istrajnosti od starijih lekova.
