Nova studija prezentovana na naučnom skupu Američkog udruženja za dijabetes (ADA) 6-7. juna 2026. godine otkrila je da infekcije predstavljaju ozbiljan, ali nedovoljno prepoznat zdravstveni rizik za osobe sa dijabetesom. Istraživanje koje je obuhvatilo preko 800.000 ljudi u Engleskoj pokazalo je da su infekcije treći najčešći osnovni uzrok smrti kod dijabetesa tipa 2, odmah posle kardiovaskularnih bolesti i raka.
Ovi nalazi ukazuju na značajan nedostatak u aktuelnim kliničkim smernicama koje ne adekvatno rešavaju problem infekcija kod ovih pacijenata.
Studiju je predvodila profesorica Julia Critchley sa Univerziteta City St George's u Londonu. Rezultati su pokazali da osobe sa dijabetesom tipa 1 imaju 81% veći rizik od infekcija koje se leče u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i čak 337% veći rizik od hospitalizacije zbog infekcija u poređenju sa osobama bez dijabetesa.
Kod dijabetesa tipa 2, rizik od infekcija u primarnoj zaštiti porastao je za 51%, dok je rizik od hospitalizacije zbog infekcija porastao za 91%. Čak i osobe sa preddijabetesom imale su povećan rizik od 35% za infekcije u primarnoj zaštiti i 33% za hospitalizaciju.
Ključan nalaz studije odnosi se na vezu između kontrole šećera u krvi i rizika od infekcija. Kod dijabetesa tipa 1, veći prosečni nivo šećera u krvi (HbA1c) direktno je povezan sa povećanim rizikom od infekcija. Međutim, kod dijabetesa tipa 2, važniji su promenljivi nivoi šećera u krvi tokom vremena, a ne samo prosečna vrednost HbA1c.
To znači da pacijenti koji prividno dobro kontrolišu šećer u krvi mogu i dalje biti pod povećanim rizikom ako im nivoi znatno variraju između kontrola. Visok nivo šećera u krvi generalno otežava rad belih krvnih zrnaca, slabeći imuni sistem i otežavajući borbu protiv infekcija.
Studija je takođe ukazala na podcenjivanje stvarne smrtnosti zbog infekcija, posebno sepse, koja retko biva označena kao osnovni uzrok smrti. Ovo može dovesti do potcenjivanja uticaja infekcija na osobe sa dijabetesom. Otkrivene su i demografske razlike: mlađe osobe sa dijabetesom tipa 1 ili 2 imaju veći rizik od infekcija u odnosu na starije pacijente.
Osobe sa dijabetesom tipa 1 iz nebelih etničkih grupa imale su veći rizik od belih pacijenata, a najveće opterećenje infekcijama povezanim sa dijabetesom zabeleženo je kod južnoazijskog stanovništva.
Profesorka Critchley istakla je da su infekcije "česte, ozbiljne i često izbežive, ali su gotovo potpuno odsutne iz kliničkih smernica". Istraživači zagovaraju eksplicitno uključivanje prevencije infekcija, ranog prepoznavanja i lečenja u nacionalne i međunarodne smernice za dijabetes. Ovo je posebno važno s obzirom na brz porast broja osoba sa dijabetesom širom sveta.
Pacijenti su tokom istraživanja istakli praktične poteškoće, uključujući otežan pristup redovnim testovima HbA1c (koji se često obavljaju godišnje umesto na šest meseci) i razlike u lakoći pristupa lečenju infekcija i razgovoru sa lekarima o rezultatima testova.
Ovaj jaz između kliničkih preporuka i stvarnog iskustva pacijenata naglašava hitnu potrebu za ažuriranjem smernica i boljom edukacijom pacijenata. Iako je veza između dijabetesa i infekcija poznata vekovima, fokus moderne medicine uglavnom je usmeren na kardiovaskularne i metaboličke komplikacije, ostavljajući ovaj problem u senci.
Rešavanje ovog zanemarenog rizika zahteva promenu pristupa u lečenju dijabetesa, gde će prevencija infekcija postati ključna komponenta, a ne sporedna stavka.
"Infekcije su česte, ozbiljne i često izbežive, ali su gotovo potpuno odsutne iz kliničkih smernica."
— Prof. Julia Critchley
