Kupci u prodavnicama suočiće se u maju sa novim poskupljenjima, ali ono što zabrinjava stručnjake jeste da iza ovih rasta cena stoji daleko složeniji splet faktora od uobičajene inflacije. Geopolitička nestabilnost i klimatske promene stvaraju kompleksnu situaciju koja bi mogla da podigne cene hrane u narednim godinama.
„Ovaj neravnomeran put ka stabilnosti cena naglašava trajne osnovne pritiske na troškove.“
— Pol Stenli, viši ekonomista u Numeratoru
Iako se ukupne cene hrane za kućnu potrošnju predviđaju da porastu za 2,4 odsto u 2026. godini – što je blago ispod dvadesetogodišnjeg proseka – pojedine osnovne namirnice beleže znatno strmije skokove.
Jedan od kritičnih, ali često potcenjenih rizika jeste predstojeći šok u cenama đubriva, koji bi mogao da dostigne rast od 31 odsto. Razlog leži u činjenici da trećina globalne trgovine đubrivom prolazi kroz Hormuški moreuz (Hormuz Strait), koji je trenutno pogođen sukobom na Bliskom istoku.
Ova disruptija, koju RBC identifikuje kao „skriveni rizik“, mogla bi da dovede do smanjene upotrebe đubriva od strane poljoprivrednika, što će izazvati pad prinosa i nagli skok cena hrane u periodu 2026–2027. To znači da majska poskupljenja nisu izolovani incidenti, već simptomi dubljih sistemskih pritisaka.
Među namirnicama koje ovog meseca najviše rastu izdvaja se govedina i teletina. Cene su u martu 2026. godine bile 12,1 odsto više nego godinu dana ranije, a USDA prognozira rast od 5,5 odsto tokom cele 2026. godine. Ovaj skok posledica je istorijski niskog broja goveda u SAD i jake potražnje potrošača.
Dodatnu zabrinutost izaziva i antimonopolska istraga Ministarstva pravde protiv najvećih proizvođača govedine – kompanija JBS, Cargill, Tyson i National Beef, koje zajedno kontrolišu 85 odsto tržišta prerade mesa. Postavlja se pitanje koliko koncentracija tržišta utiče na održavanje visokih cena.
Potrošače će više koštati i sveže povrće – cene su u martu 2026. bile 7,5 odsto više nego pre godinu dana, a očekuje se dodatni rast od 4,8 odsto za celu godinu. Poremećaji izazvani „super“ El Ninjom, koji je doneo suše u Aziji i Australiji, a prekomernu vlagu u Americi, ozbiljno ometaju poljoprivrednu proizvodnju.
Ni ljubitelji slatkiša neće proći bolje – bombone i čokolada su u martu 2026. bile skuplje za 8,1 odsto u odnosu na mart 2025, a isti procenat rasta predviđa se i za celu godinu. Loše vreme u zemljama proizvođačima šećera i bolesti useva u Zapadnoj Africi, koje su desetkovale zalihe kakao zrna, glavni su pokretači ovog rasta.
Jutarnja kafa takođe postaje skuplja – cene bezalkoholnih pića trebalo bi da porastu za 5,2 odsto u 2026. godini. Ekstremne vremenske prilike i nepredvidive temperature u glavnim regionima uzgoja drastično su smanjile globalne žetve kafe. Slična situacija je i sa maslinovim uljem, čije su se cene u nekim supermarketima udvostručile zbog istorijskih suša u Evropi koje su uništile berbe maslina.
Čak i tradicionalno povoljno konzervirano voće i povrće beleži predviđeni rast od 4 odsto u 2026. godini, delimično i zbog visokih novih carina na čelik i aluminijum koji se koriste za proizvodnju limenki.
Ukupni efekat ovih poskupljenja značajno utiče na budžete domaćinstava. Cene svakodnevnih kućnih potrepština porasle su za 0,49 odsto u aprilu 2026. godine, što je najveći mesečni skok od septembra 2025. godine, a u odnosu na pre godinu dana više su za 2,4 odsto.
Ovaj trend nesrazmerno pogađa domaćinstva sa niskim primanjima i mlađe generacije poput generacije Z, koje se suočavaju sa višom stopom inflacije za svakodnevne proizvode u odnosu na nacionalni prosek. Kao odgovor, potrošači sve češće obavljaju manje i češće kupovine, a sve više posežu za robnim markama trgovaca, koje sada čine skoro četvrtinu tržišnog udela.
