Revolucionarno otkriće o proteinu HSL menja 60 godina staro shvatanje gojaznosti

Naučnici sa Univerziteta u Tuluzu (University of Toulouse) došli su do otkrića koje fundamentalno menja razumevanje gojaznosti i metaboličkih bolesti. Protein poznat kao hormon-senzitivna lipaza (HSL), koji se proučava još od 1960-ih godina, ima dvostruku ulogu: ne samo da razgrađuje masti za energiju, već deluje i unutar jedra masnih ćelija, gde je ključan za održavanje njihovog zdravlja i ravnoteže.

Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Cell Metabolism, rešavaju decenijski paradoks: osobe i miševi kojima nedostaje HSL ne postaju gojazni kako se očekivalo, već razvijaju lipodistrofiju – opasno stanje koje karakteriše gubitak zdravog masnog tkiva.

Više od 60 godina HSL je bio poznat kao „hitni prekidač za gorivo“ u organizmu, koji mobiliše uskladištene masne kiseline u periodima povećane potrebe za energijom, poput gladovanja ili vežbanja. Logična pretpostavka bila je da bi bez HSL-a došlo do nagomilavanja masti i gojaznosti.

Međutim, zapažanja na miševima i ljudima sa mutacijama HSL gena dosledno su pokazivala suprotno – razvijali su lipodistrofiju. Ova kontradikcija, prvi put naznačena 2014. godine genetskom karakterizacijom pacijenata sa lipodistrofijom, podstakla je istraživače da potraže dublje objašnjenje.

Istraživački tim predvođen Dominikom Langenom (Dominique Langin, PhD), direktorom Instituta za metaboličke i kardiovaskularne bolesti (I2MC) u Tuluzu, otkrio je HSL-ov „tajni drugi posao“ unutar jedra masnih ćelija. Tamo HSL stupa u interakciju sa drugim proteinima kako bi regulisao ekspresiju gena i održavao optimalnu količinu i zdravlje masnog tkiva.

Ova nuklearna funkcija razlikuje se od njegove enzimske uloge na površini kapljica lipida i ključna je za sprečavanje lipodistrofije. Kako je istakao koautor Žeremi Dufo (Jérémy Dufau), povezivanje HSL-a sa nuklearnim proteinima presudno je za očuvanje zdravog masnog tkiva.