Nova randomizovana klinička studija sprovedena na Medicinskom fakultetu Botukatu na Državnom univerzitetu Sao Paula (FMB-UNESP) u Brazilu otkrila je da svakodnevna suplementacija vitaminom D u niskim dozama može značajno da pojača dejstvo neoadjuvantne hemoterapije kod žena koje se leče od raka dojke.
"Ohrabrujući rezultati koji opravdavaju novi krug studija sa većim brojem učesnika."
— Dr. Eduardo Karvaljo-Pesoa, predsednik Regionalnog brazilskog društva za mastologiju u Sao Paulu i jedan od autora studije
Pacijentkinje koje su uz hemoterapiju primale vitamin D imale su 79% veću šansu da postignu patološki kompletan odgovor (pCR) – odnosno da nakon hemoterapije u tkivu ne bude detektabilnog kancera – u poređenju sa grupom koja je dobijala placebo. Rezultati su objavljeni u martu 2025. godine u časopisu Nutrition and Cancer.
Studija je obuhvatila 80 žena starijih od 45 godina koje su bile na neoadjuvantnoj hemoterapiji (terapiji pre operacije za smanjenje tumora). Čak 43% učesnica koje su svakodnevno uzimale 2.000 IU vitamina D postiglo je pCR, što je skoro duplo više od 24% pCR zabeleženih u placebo grupi. Ovaj nalaz ukazuje da vitamin D, lako dostupan i jeftin dodatak ishrani, može značajno poboljšati ishode lečenja raka dojke.
Jedan od najznačajnijih aspekata ovog istraživanja jeste poseban uticaj na luminalne (hormonski receptor-pozitivne) kancere. Ovi podtipovi tradicionalno imaju niže stope pCR, obično oko 15%, nakon standardne neoadjuvantne hemoterapije. Značajno povećanje pCR u grupi koja je uzimala vitamin D sugeriše potencijalno veliku korist za širok spektar pacijentkinja sa rakom dojke.
Njihov početni nivo vitamina D kretao se oko 20 ng/mL, što istraživači smatraju niskim. Ovo je važan kontekst, jer su mnoge pacijentkinje sa rakom dojke, posebno u postmenopauzi, često deficitarne u vitaminu D u trenutku dijagnoze. Jedna studija navodi da je 95,6% novo-dijagnostikovanih pacijentkinja imalo nedostatak vitamina D.
Sama hemoterapija može dodatno da snizi nivoe vitamina D, što dodatno opravdava suplementaciju tokom lečenja.
Vitamin D je poznat po svojoj ulozi u očuvanju kostiju, ali su njegove šire funkcije u imunomodulaciji i ćelijskim procesima ključne za anti-kancerogeno dejstvo. Tkivo dojke sadrži receptore za vitamin D (VDR) koji, kada se aktiviraju, mogu da uspore rast tumora i podstaknu programiranu smrt kancerskih ćelija (apoptozu).
Vitamin D takođe može da poveća osetljivost kancerskih ćelija na hemoterapijske agense poput antraciklina i taksana, čime pojačava njihovo dejstvo. Uticaj na ćelijsku proliferaciju, inflamaciju i mikrookruženje tumora dodatno doprinosi poboljšanom dejstvu citotoksičnih lekova.
Efikasnost relativno niske dnevne doze od 2.000 IU je takođe značajna. Ova doza je ispod one koja se obično koristi za korekciju teškog nedostatka vitamina D, za koji su često potrebne veće nedeljne doze (na primer, 50.000 IU). To sugeriše da čak i umerena, bezbednija suplementacija može doneti značajne koristi, što je čini pristupačnijom opcijom za pacijente.
