Novo istraživanje pokazuje da ketogena dijeta može poboljšati efekte vežbanja kod osoba sa visokim nivoom šećera u krvi, uklanjajući metaboličke prepreke. Studija, objavljena u Nature Communications, pokazuje da visoko-masna, nisko-ugljena dijeta ne samo da normalizuje nivoe šećera u krvi kod hiperglikemijskih miševa, već i drastično poboljšava odgovor njihovih mišića na aerobne vežbe, što dovodi do poboljšane upotrebe kiseonika i razvoja više izdržljivih vlakana.
Ovo otkriće je značajno jer je visok nivo šećera u krvi povezan sa slabijom adaptacijom na aerobne vežbe i smanjenom potrošnjom kiseonika. Istraživanje ukazuje da je sposobnost ketogene dijete da smanji nivo šećera u krvi glavni pokretač ovih poboljšanja, sugerišući da metabolička kontrola igra ključnu ulogu u maksimiziranju efikasnosti treninga izdržljivosti.
Studija, koju su vodili istraživači uključujući Saru Lesard iz Fralin Biomedical Research Institute, otkrila je da su hiperglikemijski miševi na ketogenoj dijeti pokazali veća poboljšanja u kapacitetu aerobnog vežbanja (VO2peak) – ključnom pokazatelju kardiovaskularne kondicije.
Njihovi mišići su prošli značajno "preoblikovanje", postajući oksidativniji uz povećanje sporih vlakana, veću gustinu kapilara i veće, brojnije mitohondrije – ćelijske centrale neophodne za konverziju energije. Ovi miševi su takođe pokazali više stope oksidacije masnih kiselina i povećanu upotrebu kiseonika tokom maksimalnog vežbanja.
Međutim, pojavila se važna nijansa: iako se aerobni kapacitet poboljšao, stvarna maksimalna performansa na traci za trčanje (npr. koliko dugo su miševi mogli da trče) nije uvek rasla. Ova "diskonekcija" pripisana je nižim zalihama glikogena kod ketogenih miševa.
Zanimljivo je da je, kada su se ugljeni hidrati ponovo uveli samo na nedelju dana nakon dugotrajne ketogene ishrane, performansa na traci za trčanje poboljšana, čak i kada su nivoi ketona opali. Ovo naglašava složenu interakciju između izvora goriva i atletskog učinka.
Važno je napomenuti da su se ovi pozitivni efekti na adaptaciju na vežbanje posmatrali samo kod miševa sa visokim šećerom u krvi, a ne kod onih sa normalnim nivoima, što naglašava ciljani benefit za metaboličku disfunkciju.
Iako rezultati ove studije na miševima nude obećavajuće mogućnosti za poboljšanje metaboličkog zdravlja, posebno za populacije sa predijabetesom ili tipom 2 dijabetesa, stručnjaci upozoravaju na direktno prenošenje na ljude. Šira naučna zajednica ima pomešane stavove o uticaju ketogene dijete na ljudsku sportsku performansu, pri čemu mnoge kliničke studije na ljudima pokazuju neutralne ili čak štetne efekte, posebno za aktivnosti visokog intenziteta ili anaerobne.
Pozicija Međunarodnog društva za sportsku ishranu (ISSN) zaključuje da ketogene dijete generalno imaju "većinom neutralne ili štetne efekte na sportsku performansu u poređenju sa dijetom bogatijom ugljenim hidratima i siromašnijom mastima." To je uglavnom zbog ozbiljnog ograničenja zaliha ugljenih hidrata (glikogena), koji su ključni za brzu energiju tokom visokointenzivnih napora. Izveštaji o smanjenju performansi od 4-15% zabeleženi su u anaerobnim zadacima kod pojedinaca na ketogenim dijetama.
Osim performansi, pridržavanje ketogene dijete može predstavljati izazove i rizike. Mnogi pojedinci doživljavaju simptome "keto gripa" poput umora i razdražljivosti tokom inicijalne adaptacije. Restriktivna priroda dijete može dovesti do nutritivnih deficita u vlaknima, magnezijumu, vitaminu C i kalijumu, što potencijalno može izazvati zatvor, grčeve mišića i oslabljen imuni sistem.
Iako neki metabolički parametri mogu poboljšati, drugi, poput LDL ("lošeg") holesterola, mogu značajno porasti kod nekih pojedinaca, što izaziva zabrinutost za dugoročno kardiovaskularno zdravlje.
Nalazi iz ove studije na miševima naglašavaju potencijal personalizovanih dijetetskih intervencija za poboljšanje koristi vežbanja, posebno za one sa metaboličkim poremećajima. Međutim, ostaju ključna neodgovorena pitanja. Najhitnije je da li će se ovi nalazi efikasno preneti na ljude, i ako da, koji bi optimalni parametri (npr. trajanje dijete, intenzitet vežbanja) bili potrebni.
Dugoročna istraživanja na ljudima su neophodna da bi se potvrdili ovi rezultati, razumeli potencijalni negativni efekti i uspostavili sigurni i efikasni protokoli.
Istraživanje takođe otvara vrata za reevaluaciju dijetetskih smernica, potencijalno pomerajući ka personalizovanijim pristupima koji uzimaju u obzir složene interakcije između dijete i vežbanja, posebno za pojedince sa metaboličkim izazovima. Međutim, bez daljih istraživanja specifičnih za ljude, široka primena ketogenih dijeta za poboljšanje vežbanja, posebno van konteksta hiperglikemije, ostaje predmet kontinuirane debate i opreza.
