Istraživanje sa Univerziteta Teksas A&M otkriva potencijalne rizike povezane sa uobičajenim suplementima antioksidanata, posebno kada ih uzimaju očevi u visokim dozama. Objavljeno u časopisu Frontiers in Cell and Developmental Biology u martu 2026. godine, istraživanje na muškim miševima pokazalo je da prekomerna konzumacija N-acetil-L-cisteina (NAC) i selena (Se) može dovesti do kraniofacijalnih abnormalnosti kod potomstva, iako su očevi sami pokazivali normalno zdravstveno stanje.
Ova saznanja dovode u pitanje uobičajeno verovanje da su antioksidanti univerzalno korisni i ukazuju na skrivene rizike za muškarce koji planiraju da postanu očevi.
Vođa studije, Dr. Majkl Golding, ističe da su ženske potomke tretiranih miševa pokazivale izraženije razlike, uključujući bliže postavljene oči i manje lobanje. Ove karakteristike su takođe povezane sa fetalnim alkoholnim sindromom, što može ukazivati na potencijalne probleme u razvoju mozga koji se mogu manifestovati kao dugoročni problemi, poput poteškoća u kontroli impulsa ili epilepsije.
Istraživači veruju da su ove promene u razvoju povezane sa promenama u DNK spermatozoida očeva, što ukazuje na potencijalni epigenetski uticaj na buduće generacije. Dr. Golding naglašava važnost ravnoteže i savetuje oprez prilikom uzimanja suplemenata koji sadrže "1.000% preporučene dnevne doze", sugerišući da bi optimalno bilo zadržati se u "100% opsegu".
Ova studija osvetljava često zanemareni "paradoks antioksidanata", gde višak ovih jedinjenja može biti jednako štetan kao i njihov nedostatak. Iako se antioksidanti široko promovišu zbog raznih zdravstvenih koristi, uključujući poboljšanje muške plodnosti, visoke doze mogu izazvati "oksidativni stres", narušavajući delikatnu ravnotežu potrebnu za zdravu funkciju spermatozoida i razvoj embriona.
Ova nijansa je posebno važna s obzirom na to da je NAC, jedan od proučavanih suplemenata, istorijski smatran korisnim u određenim kontekstima. Na primer, prethodna istraživanja su pokazala da NAC smanjuje malformacije uzrokovane izlaganjem ciklofosfamidu kod trudnih miševa i sprečava srčane mane kod potomstva trudnica sa dijabetesom.
Takođe, studija iz 2003. godine na pacovima nije pokazala uticaj NAC-a na mušku reproduktivnu sposobnost, što direktno kontrastira sa novim nalazima iz Teksasa.
Ove informacije imaju značajne implikacije za muškarce reproduktivnog uzrasta i industriju suplemenata. Dok su neka istraživanja ukazivala na koristi antioksidanata za parametre spermatozoida kod neplodnih muškaraca, studija podržana od strane Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH) iz 2020. godine nije pokazala poboljšanje u kvalitetu sperme ili stopama živorođenih sa suplementacijom antioksidantima kod muškaraca sa neplodnošću.
Nalazi sa Univerziteta Teksas A&M dodatno komplikuju ovu debatu, sugerišući da pristup "jedna veličina odgovara svima" nije adekvatan.
Važno je napomenuti da je ova studija sprovedena na miševima, a direktni podaci o unosu visokih doza antioksidanata kod očeva i njihovom uticaju na malformacije kod ljudi su još uvek ograničeni. Specifične ljudske doze koje bi mogle predstavljati rizik ostaju neodređene, što predstavlja izazov za potrošače i zdravstvene radnike.
Do aprila 2026. godine, nema neposrednih naznaka o širokim regulatornim promenama ili velikim ljudskim ispitivanjima koja bi proizašla iz ove studije na miševima. Ipak, očekuje se da će ovi nalazi podstaći dalja istraživanja o preciznim mehanizmima putem kojih visoke doze antioksidanata utiču na DNK spermatozoida i razvoj embriona, što može dovesti do ponovne evaluacije smernica za savetovanje pre začeća kod muškaraca i dubljeg razumevanja očeve uloge u zdravlju potomstva.
Ova istraživanja ističu važnu naučnu lekciju: čak i korisne supstance mogu imati negativne posledice ako se preterano koriste, narušavajući biološku ravnotežu.
