Naučnici su otkrili sofisticiran 'drugi kod' unutar ljudske DNK koji fundamentalno menja naše razumevanje toga kako se geni regulišu i utišavaju. Ovo značajno otkriće, objavljeno u martu 2026. od strane istraživača sa Univerziteta u Kjotu i instituta RIKEN, identifikuje ćelijski sistem koji detektuje i potiskuje manje efikasne genetske instrukcije, poznate kao neoptimalni sinonimni kodoni.
Ovaj proces je ključno posredovan proteinom DHX29, koji ima centralnu ulogu u prepoznavanju i suzbijanju slabijih molekula glasničke RNK (mRNK). Ovo otkriće pokazuje da sam izbor kodona direktno utiče na ekspresiju gena, otkrivajući prethodno skriveni sloj kontrole nad genskom aktivnošću.
Protein DHX29 deluje kao sistem kontrole kvaliteta za genetske poruke. Ljudska DNK koristi troslovne jedinice zvane kodoni da daje instrukcije ćelijama za sastavljanje proteina. Iako više 'sinonimnih kodona' može da kodira istu aminokiselinu, oni nisu funkcionalno identični.
Neki vode do stabilnijih i efikasnije translatovanih mRNK molekula, dok 'neoptimalni' kodoni rezultiraju slabijom translacijom i skloniji su degradaciji. Protein DHX29 koji vezuje RNK direktno stupa u interakciju sa ulazom A-mesta ribozoma, gde se vezuje aminoacil-tRNK, što ukazuje na njegovu ulogu u praćenju ovog procesa.
DHX29 regrutuje proteinski kompleks GIGYF2•4EHP, koji zatim selektivno potiskuje mRNK koje sadrže neoptimalne kodone, obezbeđujući da se manje efikasne genetske poruke filtriraju. Smatra se da ovaj mehanizam utiče na ključne biološke procese poput ćelijske diferencijacije, ćelijske homeostaze i razvoja bolesti kao što je rak.
Ovo otkriće je deo šireg skupa istraživanja koja proširuju koncept 'drugih kodova'. 'Prostorna gramatika' otkrivena u avgustu 2024. od strane istraživača sa Univerziteta Vašington i Univerziteta Kalifornija u San Dijegu pokazuje da precizno pozicioniranje i razmak transkripcionih faktora u odnosu na početno mesto gena određuje da li će oni aktivirati ili potisnuti gensku ekspresiju.
Ovo dovodi u pitanje prethodne pretpostavke o njihovim fiksnim ulogama. U epigenetici, identifikacija 5-formilcitozina (5fC) u aprilu 2025. kao novog epigenetskog markera, uz 5-metilcitozin (5mC), pokazuje njegovu ključnu ulogu u regulaciji genske ekspresije tokom ranog embrionalnog razvoja, posebno u aktivaciji gena za tRNK.
Dalje, definitivna demonstracija u avgustu 2025. da metil grupe direktno izazivaju gensku represiju, i da njihovo uklanjanje može da ponovo uključi gene, ima značajne implikacije za epigenetsko editovanje, treću generaciju CRISPR tehnologije koja ima za cilj lečenje genetskih bolesti bez sečenja DNK.
Korišćenje veštačke inteligencije u decembru 2023. za predviđanje aktivnosti pojačivača i dizajn sintetičkih pojačivača predstavlja tehnološki skok, omogućavajući preciznu manipulaciju obrascima genske ekspresije. Ranija otkrića, poput interferencije RNK (RNKi) 1998. godine, koja uključuje utišavanje homolognih gena pomoću dvolančane RNK, i otkriće 'duona' 2013. godine, gde kodoni nose duple informacije za proteinsko kodiranje i kontrolu gena, dodatno naglašavaju složene slojeve genetske regulacije.
Ova otkrića ističu složenost genetske informacije i prelazak sa jednostavnih modela na otkrivanje složenih regulatornih sistema. Kontinuirana identifikacija ovih 'drugih kodova' pruža duboke uvide u to kako se kontroliše aktivnost gena, otvarajući nove fronte za razumevanje zdravlja i bolesti i utirući put naprednim terapijskim intervencijama.
