Nova studija je otkrila da metformin, lek prve linije za tretman dijabetesa tip 2 koji se koristi više od 60 godina, deluje direktno u mozgu kako bi regulisao šećer u krvi. Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Science Advances 30. jula 2025. godine, dovodi u pitanje dugo važeća shvatanja o mehanizmu delovanja ovog leka i otvara nove mogućnosti za lečenje dijabetesa.
Istraživanje, koje je predvodio dr Makoto Fukuda sa Baylor College of Medicine, identifikovalo je do sada nepoznati put u mozgu. Ključni nalazi ukazuju da metformin snižava šećer u krvi delujući direktno na mozak, tačnije u ventromedijalnom hipotalamusu (VMH).
Ova otkrića otvaraju vrata za razvoj novih tretmana za dijabetes koji direktno ciljaju na ovaj put u mozgu.
— Dr Makoto Fukuda, Baylor College of Medicine
Anti-dijabetički efekat leka zavisi od suzbijanja aktivnosti proteina nazvanog Rap1 u tom regionu mozga. Metformin aktivira specifične SF1 neurone unutar VMH-a, a ova aktivacija je zavisna od prisustva Rap1 proteina. Zanimljivo je da mozak reaguje na značajno niže koncentracije metformina, hiljadama puta manje, u poređenju sa jetrom i crevima, što ukazuje na njegovu visoku osetljivost na ovaj lek.
Ovo otkriće menja dugo ustaljeno uverenje da metformin prvenstveno deluje smanjujući proizvodnju glukoze u jetri i utičući na metabolizam u crevima. Poreklo metformina seže do upotrebe biljke Galega officinalis u srednjovekovnoj Evropi, a njegovi sintetički derivati, uključujući metformin, prvi put su prijavljeni za lečenje dijabetesa kod ljudi u Francuskoj 1957. godine.
Studija je pokazala da metformin ne snižava šećer u krvi kod genetski modifikovanih miševa kojima nedostaje Rap1 protein u VMH-u, iako su ti miševi i dalje reagovali na druge lekove za dijabetes poput insulina i GLP-1 lekova.
