Studija sa Univerziteta u Oklahomi otkrila je značajnu sinergiju: uobičajena mikroplastika može više nego udvostručiti krvne markere oštećenja jetre kada se kombinuje sa ishranom bogatom mastima. Istraživanje na miševima, objavljeno 17. juna 2026. godine u časopisu Science Advances, ukazuje na kritičnu, do sada nedovoljno istraženu pretnju po zdravlje jetre, posebno u kontekstu teške bolesti masne jetre.
Udišemo ih, gutamo ih i nalaze se na našoj koži.
— Dr. Tae Gju Oh
Studija, koju je vodio dr Tae Gju Oh (Tae Gyu Oh), docent onkoloških nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Oklahomi, fokusirala se na polietilensku mikroplastiku, najčešći tip plastike koji se nalazi u svakodnevnim predmetima poput plastičnih kesa (vrećica) i ambalaže za mleko.
Miševi koji su bili izloženi ovoj mikroplastici dok su konzumirali hranu bogatu mastima, osmišljenu da simulira steatohepatitis povezan sa metaboličkom disfunkcijom (MASH), pokazali su markere oštećenja jetre koji su bili više nego dvostruko viši u poređenju sa onima na standardnoj ishrani sa sličnom izloženošću mikroplastici.
Ovaj nalaz je posebno zabrinjavajući s obzirom na globalnu rasprostranjenost ishrane bogate mastima i holesterolom, kao i sveprisutnost mikroplastike u našem okruženju.
Istraživanje je koristilo naprednu tehnologiju prostorne transkriptomike kako bi se precizno locirala specifična „žarišta“ oštećenja jetre na nivou pojedinačnih ćelija, što predstavlja novinu u ovom kontekstu istraživanja. Ovo je omogućilo timu da prepozna ključne gene regulatore, PPAR-alfa i Anxa2, koji su uključeni u odgovor jetre na izloženost mikroplastici.
PPAR-alfa je protein ključan za razgradnju masti i korišćenje energije, dok je Anxa2 gen uključen u popravku tkiva. Njihov poremećaj sugeriše da mikroplastika može ometati prirodne odbrambene i mehanizme za popravku jetre, čineći je podložnijom oštećenjima usled stresa izazvanog ishranom.
