Rezultati longitudinalne studije objavljene u Communications Medicine u septembru 2025. godine ukazuju na to da vreme prvog obroka u danu može značajno uticati na zdravlje i dužinu života, posebno kod starijih osoba. Istraživanje koje je predvodio dr Hasan Dašti (Hassan Dashti) sa Mass General Brigham i Harvard Medical School pratilo je gotovo 3.000 starijih odraslih osoba u Velikoj Britaniji tokom više od dve decenije.
"Kasniji doručak možda ne uzrokuje direktno lošije zdravlje ili kraći životni vek, već pre služi kao jednostavan marker ili simptom osnovnog pogoršanja zdravlja ili biološkog starenja."
— Dr Hasan Dašti, Mass General Brigham i Harvard Medical School
Najupadljiviji nalaz pokazuje da za svaki sat odlaganja doručka posle 7:30 ujutro rizik od smrti tokom perioda istraživanja raste za 8 do 11 odsto. Desetogodišnja stopa preživljavanja bila je znatno viša u „ranoj grupi“ (89,5 odsto) u poređenju sa „kasnom grupom“ (86,7 odsto).
Kasniji doručak dosledno je povezivan i sa nizom nepovoljnih zdravstvenih stanja – depresijom, umorom, problemima sa oralnim zdravljem, lošijim kvalitetom sna i poteškoćama u pripremanju obroka. Ovi nalazi ukazuju na značaj sve popularnijeg polja „hrononutricije“, koje istražuje kako vreme unosa hrane stupa u interakciju sa unutrašnjim cirkadijalnim ritmovima tela i utiče na zdravstvene ishode.
