U novom istraživanju koje je predvodila Stanford Medicine, otkriveno je da mesečna dijeta koja imitira post (FMD) tokom pet dana može značajno ublažiti simptome i smanjiti upalu kod odraslih sa blagim do umerenim oblikom Kronove bolesti (Crohnove bolesti). U studiji objavljenoj u časopisu Nature Medicine, skoro dve trećine učesnika koji su pratili FMD prijavilo je primetna poboljšanja, što je znatno više u poređenju sa kontrolnom grupom.
Mnogi pacijenti su doživeli klinička poboljšanja već nakon jednog ciklusa dijete, što sugeriše brzi početak koristi.
Ova dijeta, koja se sastoji od strukturiranog, biljnog i niskokaloričnog režima ishrane, može biti koristan dodatak standardnim medicinskim terapijama za pacijente sa Kronovom bolešću. Oni su dugo bili bez jasnih smernica o ishrani i sa ograničenim opcijama ne-steroidnih lekova za blaže oblike bolesti.
U istraživanju je učestvovalo 97 odraslih osoba uzrasta od 18 do 70 godina sa blagim do umerenim oblikom Kronove bolesti. Od toga je 65 učesnika randomizovano u grupu koja je pratila FMD, dok je 32 učesnika bilo u kontrolnoj grupi. Tokom tri uzastopna meseca, FMD grupa je poštovala strogo niskokaloričnu, biljnog porekla dijetu tokom pet dana svakog meseca, unoseći otprilike 700 do 1.100 kalorija dnevno.
U preostalim danima su se vraćali svojim uobičajenim navikama ishrane.
Rezultati su bili ubedljivi: 69% učesnika iz FMD grupe postiglo je klinički odgovor, definisan kao značajno smanjenje simptoma, u poređenju sa samo 44% u kontrolnoj grupi. Takođe, 65% učesnika iz FMD grupe postiglo je kliničku remisiju (minimalni ili nikakvi simptomi), naspram 38% u kontrolnoj grupi.
Pored olakšanja simptoma, dijeta je dovela do merljivih bioloških poboljšanja, uključujući značajno smanjenje od 22% u fekalnom kalprotektinu, ključnom pokazatelju crevne upale, u FMD grupi, dok je u kontrolnoj grupi zabeležen porast od 8%. Smanjenja su takođe primećena u upalnim lipidnim posrednicima i transkriptima imunoloških efektora, što pruža dublji uvid u to kako dijeta deluje na molekularnom nivou.
Dr. Sidhartha R. Sinha, asistent profesor gastroenterologije i hepatologije na Stanfordu i glavni autor studije, izrazio je iznenađenje brzim i značajnim koristima, napominjući da su klinička poboljšanja bila evidentna čak i nakon prvog ciklusa FMD.
Istakao je važnost studije u pružanju lekara sa preporukama za ishranu zasnovanim na dokazima, što je oblast koja je istorijski bila nedovoljno zastupljena u upravljanju Kronovom bolešću.
FMD je osmišljena da izazove privremeno "metaboličko stanje sličnog postu" dok se i dalje dozvoljavaju određeni biljni, niskokalorični obroci. Ova metabolička promena veruje se da smanjuje upalno signaliziranje, menja ponašanje imunoloških ćelija i podstiče regeneraciju ćelija.
Ranija istraživanja dr. Valtera Longa, pionira u razvoju FMD, ukazala su na to da FMD može smanjiti sistemsku upalu i preokrenuti patološke promene u crevima kod miševa, promovišući korisnu crevnu mikrobiotu i povećavajući intestinalne matične ćelije.
Iako FMD pokazuje obećavajuće rezultate, neki učesnici su prijavili manje nuspojave kao što su umor i glavobolje. Stručnjaci upozoravaju da ova dijeta sa smanjenim kalorijama možda nije pogodna za sve pacijente sa Kronovom bolešću, posebno za one koji su u riziku od pothranjenosti, značajnog gubitka težine ili dehidracije.
Studija se fokusirala na blage do umerene slučajeve, pa će njena primenljivost na teže oblike Kronove bolesti ili kod pediatrijskih pacijenata ostati da se utvrdi.
Važno je da se FMD primenjuje pod nadzorom zdravstvenih radnika i da se odgovorno integriše uz standardnu medicinsku negu, umesto da je zamenjuje. Dr. Emeran Mayer, gastroenterolog na UCLA, koji nije bio uključen u studiju, napomenuo je da, iako je studija bila dobro dizajnirana, otvorena priroda (učesnici su znali da su na dijeti) može značiti da je placebo efekat doprineo nekim od zabeleženih koristi.
Dugoročna efikasnost i bezbednost mesečnih ciklusa FMD takođe još uvek nisu utvrđeni, jer je trenutna studija trajala samo tri meseca. Buduća istraživanja će morati da istraže ove dugoročne efekte, optimalne protokole FMD i ekonomske i društvene implikacije uključivanja ovakve dijete u rutinsko upravljanje Kronovom bolešću.
Ova otkrića, međutim, predstavljaju značajan korak napred u pružanju opcija ishrane zasnovanih na dokazima za ovu izazovnu hroničnu bolest.
