Novo istraživanje iz Danske dovodi u pitanje decenijama ustaljeno verovanje o telesnoj težini i smrtnosti, sugerišući da niska telesna težina može predstavljati značajno veći rizik od smrti nego prekomerna težina ili čak umerena gojaznost. Studija predstavljena u septembru 2025. godine pokazuje da su pojedinci sa indeksom telesne mase (ITM) ispod 18.5 bili skoro tri puta skloniji smrti tokom petogodišnjeg perioda u poređenju sa onima u gornjem normalnom opsegu ITM-a.
Ova saznanja, pod rukovodstvom Dr. Sigrid Bjerge Gribsholt iz Steno Diabetes Center Aarhus, analizirala su zdravstvene podatke više od 85.000 pojedinaca i mogla bi značajno preoblikovati javne zdravstvene diskusije o tome šta se smatra "zdravom" težinom.
Najistaknutije otkriće studije je povećan rizik od smrtnosti za one na donjem kraju spektra telesne težine. Osobe klasifikovane kao pothranjene (ITM < 18.5 kg/m²) suočavaju se sa rizikom od smrtnosti skoro tri puta većim od referentne grupe sa ITM-om od 22.5 do <25.0 kg/m².
Čak i unutar tradicionalno "zdravog" ITM opsega, oni na donjem kraju (18.5 do <20.0 kg/m²) imali su dvostruko veći rizik od smrti, dok su oni u srednjem opsegu (20.0 do <22.5 kg/m²) imali 27% veći rizik u poređenju sa gornjom normalnom referentnom grupom.
Suprotno konvencionalnom razumevanju, studija iz 2025. godine je pokazala da su pojedinci u kategoriji prekomerne težine (ITM 25 do <30 kg/m²) i oni sa umerenom gojaznošću (ITM 30.0 do <35.0 kg/m²) imali isti rizik od smrtnosti kao i referentna populacija. Samo teška gojaznost (ITM > 40 kg/m²) bila je povezana sa više od dvostrukog rizika od smrtnosti, dok je ITM od 35 do <40 kg/m² pokazao 23% povećan rizik.
Ovi rezultati dodatno podržavaju koncept "gojazan, ali zdrav".
Ova nova saznanja nadovezuju se na ranija danska istraživanja iz 2016. godine, koja su otkrila značajnu promenu u optimalnom ITM-u za najmanji rizik od smrtnosti. To istraživanje, vođeno Børge G. Nordestgaardom iz Kopenhagenske univerzitetske bolnice, pokazalo je da se ITM povezan sa najmanjim rizikom od smrti povećao za 3.3 tokom tri decenije, sa 23.7 u periodu 1976-1978 na 27 u periodu 2003-2013.
ITM od 27 spada u kategoriju "prekomerne težine", što sugeriše da su medicinska dostignuća i poboljšani tretmani za stanja često povezana sa višim ITM-om, kao što su kardiovaskularne bolesti, mogli promeniti odnos između težine i dugovečnosti.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da rezultati studije iz 2025. godine, predstavljeni kao sažetak konferencije, još nisu prošli kroz potpunu recenziju. Dr. Sigrid Bjerge Gribsholt je priznala mogućnost "obrnute uzročnosti", gde bi osnovne, nedijagnostikovane bolesti mogle dovesti do gubitka težine, čime bi se povećao rizik od smrtnosti u kategoriji pothranjenih, umesto da sama niska težina bude primarni uzrok.
Profesor Jens Meldgaard Bruun, koautor studije iz 2025. godine, naglasio je da ITM sam po sebi nije dovoljan pokazatelj zdravlja. Istakao je ključnu razliku u zdravstvenim rizicima koje predstavlja raspodela masti, napominjući da je visceralna mast—duboko unutar abdomena—daleko štetnija od potkožne masti koja se nalazi na kukovima ili butinama.
Ovo naglašava potrebu za personalizovanim zdravstvenim procenama koje prevazilaze jednostavne proračune ITM-a i uzimaju u obzir telesnu kompoziciju i raspodelu masti.
Iako je celokupna slika smrtnosti uverljiva, važno je napomenuti da druga istraživanja, uključujući studije koje se bave danskim kohortama, i dalje povezuju viši ITM sa povećanim rizicima za određene teške bolesti. Na primer, studija iz 2023. godine pokazala je da visoki ITM uzrokuje povećanje rizika od srčanog zastoja i smrtnosti.
Slično tome, danska studija iz 2014. godine o moždanom udaru osporila je "paradoks gojaznosti" kod pacijenata sa moždanim udarom, zaključivši da gojazni pojedinci doživljavaju udare ranije u životu. Ova saznanja sugerišu da, iako rizik od ukupne smrtnosti može biti složeniji nego što se ranije mislilo, viši ITM i dalje može biti značajan faktor za određene zdravstvene ishode.
