Kanadski naučnici su identifikovali ranije neprepoznat mehanizam koji pokreće rast glioblastoma, najagresivnijeg i najsmrtonosnijeg oblika tumora mozga, i ukazali na postojeći lek za HIV kao potencijalni tretman. Ovo otkriće pokazuje da određene moždane ćelije, koje su ranije smatrane samo podrškom za zdravu nervnu funkciju, mogu biti iskorišćene od strane glioblastoma za ubrzanje rasta tumora.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Neuron 21. januara 2026. godine, sa Univerziteta Makmaster i Bolnice za bolesnu decu u Kanadi, ističe "skrivenu ranjivost" u glioblastomu. Kada su istraživači uspešno blokirali ovu međućelijsku komunikaciju u laboratorijskim modelima, rast tumora se značajno usporio.
Studija je otkrila da određene moždane ćelije zvane oligodendrociti, koje tipično štite nervna vlakna, mogu promeniti svoje ponašanje da podrže rast tumora glioblastoma. Ove "pomoćne" ćelije komuniciraju sa ćelijama glioblastoma putem definisanog signalnog sistema, šaljući signale koji jačaju ćelije raka.
Ključno je da ovaj signalni put uključuje receptor poznat kao CCR5, koji je već meta leka Maraviroc, postojećeg leka za HIV. Mogućnost da se već odobren lek poput Maraviroca repozicionira mogla bi dramatično ubrzati vremenski okvir za nove terapijske opcije za pacijente.
Glioblastoma je notorno težak za lečenje, pri čemu pacijenti tipično prežive samo oko 15 meseci nakon dijagnoze, sa petogodišnjim stepenom preživljavanja od približno 5%. Ovo novo razumevanje pomera perspektivu glioblastoma sa puke mase malignih ćelija na kompleksan "ekosistem" gde ćelije raka aktivno manipulišu svojim mikrookruženjem i regrutuju zdrave moždane ćelije da podrže svoj opstanak i širenje.
Osim oligodendrocita, druge glijalne ćelije poput astrocita takođe su sve više prepoznate po svojoj ulozi u promovisanju progresije glioblastoma i otpornosti na terapiju od 2019-2022. godine. Ova oblast istraživanja je veoma aktivna, sa nekoliko drugih skorašnjih dostignuća.
U aprilu 2026. istraživači klinike Mejo objavili su eksperimentalnu nanoterapiju sa dva leka koja prelazi krvno-moždanu barijeru i poboljšala je preživljavanje u predkliničkim modelima. Naučnici sa Univerziteta Virdžinija, u februaru 2026, identifikovali su malu molekulu koja blokira aktivnost onkogena AVIL, odgovornog za glioblastom, pokazujući efikasnost na uzorcima ćelija i laboratorijskim miševima.
Identifikacija skrivenih moždanih ćelija koje aktivno podržavaju rast glioblastoma i specifičnih komunikacionih puteva koji su uključeni nudi obećavajući novi pravac za lečenje. Potencijal da se repozicionira postojeći lek poput Maraviroca mogao bi značajno ubrzati razvoj novih terapija, nudeći nadu pacijentima koji se suočavaju sa bolešću sa veoma ograničenim opcijama.
Ovi različiti istraživački pravci ističu hitne globalne napore da se razume i bori protiv glioblastoma, sa fokusom na prekidanje njegovih složenih ćelijskih interakcija i razvoj novih terapijskih strategija.
