Istraživanja uglavnom sa Univerziteta Džons Hopkins otkrivaju neočekivanog aktera u borbi protiv Alchajmerove bolesti: gas vodonik sulfid (H2S), poznat po mirisu na pokvarena jaja. Iako je toksičan u visokim koncentracijama, pokazalo se da su minimalne i pažljivo regulisane količine ovog gasa u mozgu vitalni neurozaštitnik, nudeći novi terapijski put za borbu protiv neurodegeneracije.
Naučnici su identifikovali protein cistationin γ-lijazu (CSE) kao ključnog proizvođača tih sićušnih količina gasa vodonik sulfida u mozgu. Eksperimenti sa genetski modifikovanim miševima kojima je nedostajao CSE protein pokazali su značajan gubitak pamćenja, oštećenje mozga, oslabljenu krvno-moždanu barijeru i smanjenu formaciju novih neurona, što su sve karakteristike Alchajmerove bolesti.
Ova otkrića ukazuju na to da pažljivo regulisani nivoi H2S mogu zaštititi moždane ćelije i poboljšati pamćenje.
Istraživanja su pokazala da pacijenti sa Alchajmerovom bolešću imaju niže nivoe H2S u mozgu u poređenju sa zdravim osobama, a da se nivo sulfhidracije smanjuje s godinama. Godine 2021. studije su otkrile da je CSE prestao da funkcioniše kod miševa sa Alchajmerovom bolešću, i da su sićušne injekcije vodonik sulfida pomogle u zaštiti zdravlja mozga.
Nedavni radovi objavljeni u decembru 2025. i aprilu 2026. godine potvrdili su da je CSE sam po sebi glavni akter u kognitivnoj funkciji i da bi mogao da pruži novi put za terapijske puteve za Alchajmerovu bolest. Pokazalo se da vodonik sulfid poboljšava kognitivnu i motoričku funkciju za 50% kod modela miševa sa Alchajmerovom bolešću.
Ključno je da H2S obezbeđuje neurozaštitu sulfhidracijom glikogen sintaze kinaze 3β (GSK3β) kako bi se inhibirala njena aktivnost, čime se sprečava hiperfosforilacija Tau proteina, što je ključni patogeni događaj u Alchajmerovoj bolesti. Međutim, direktna upotreba gasa vodonik sulfida u mozgu nije bezbedna zbog njegove toksičnosti u visokim dozama.
Otkriće ključne uloge CSE proteina u proizvodnji neurozaštitnog gasa vodonik sulfida predstavlja značajan napredak u istraživanju Alchajmerove bolesti. Dosledni nalazi Univerziteta Džons Hopkins, podržani finansiranjem od strane Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH), naglašavaju potencijal ovog gasa kao terapijske mete.
Sposobnost H2S da ublaži gubitak pamćenja, oštećenje mozga i druge patološke karakteristike kod modela miševa nudi obećavajući novi pravac za razvoj lekova.
Ključni istraživači koji vode ovaj napor su Bindu Paul (Bindu Paul), magistar nauka, doktor nauka, vandredni profesor farmakologije, psihijatrije i neuronauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins, i Solomon Sajnder (Solomon Snyder), doktor medicine, doktor nauka, doktor filozofije, profesor emeritus neuronauke, farmakologije i psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins. Saradnici uključuju Medicinsku školu Univerziteta Ekseter u Ujedinjenom Kraljevstvu i Leibniz-Institut für Analytische Wissenschaften – ISAS u Nemačkoj.
Istraživanje je prešlo dalje od prostog posmatranja koristi od H2S ka razumevanju osnovnih biohemijskih mehanizama. H2S deluje kao gasotransmiter, gasoviti signalni molekul, a njegovi neurozaštitni efekti delom se pripisuju sposobnosti da inhibira hiperfosforilaciju Tau proteina sulfhidracijom GSK3β.
Značajan izazov ostaje bezbedno isporučivanje ili regulacija nivoa H2S u mozgu, s obzirom na njegovu toksičnost pri višim koncentracijama. Stoga se sadašnji pravac istraživanja odnosi na istraživanje načina da se pojača ekspresija ili aktivnost CSE proteina, dopuštajući mozgu da sam proizvede zaštitni H2S.
Ovaj pristup ima za cilj da iskoristi koristi gasa bez rizika povezanih sa spoljašnjom administracijom. Budući pravci uključuju razvoj novih molekula za isporuku vodonik sulfida koji polako oslobađaju kontrolisane, minimalne količine H2S, i dalje razumevanje osnovne biologije CSE.
Težnje istraživača sa Univerziteta Džons Hopkins i njihovih međunarodnih partnera ključne su u prevođenju ovih obećavajućih predkliničkih nalaza u bezbedne i efikasne tretmane. Ovo istraživanje nudi nadu za nove tretmane Alchajmerove bolesti tamo gde su sadašnje opcije ograničene, potencijalno koristeći više od 6 miliona ljudi pogođenih Alchajmerovom bolešću u Sjedinjenim Državama.
