Naučnici sa Univerziteta Case Western Reserve otkrili su ključnu vezu između crevnih bakterija i napredovanja amiotrofične lateralne skleroze (ALS) i frontotemporalne demencije (FTD). Ovo otkriće omogućava razvoj novih metoda lečenja i dijagnostike ovih teških neurodegenerativnih bolesti.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Cell Reports između februara i aprila 2026. godine, pokazuje da određene štetne šećere, poznate kao upalni oblici glikogena, proizvode specifične crevne bakterije. Ovi šećeri pokreću imuni odgovor koji direktno dovodi do oštećenja mozga kod obolelih.
Studija je pokazala da čak 70% od 23 ispitana pacijenta sa ALS-om ili FTD-om imalo je opasne nivoe ovog štetnog glikogena, u poređenju sa otprilike jednom trećinom ispitanika bez ovih bolesti.
Ovo pruža molekularno objašnjenje zašto neki ljudi sa genetskom predispozicijom, posebno čestom mutacijom C9ORF72, razviju ove bolesti, dok drugi ne. Otkriće precizno identifikuje proizvode crevnih bakterija kao ključni okidač iz okoline. Eksperimenti su već pokazali da smanjenje ovih štetnih šećera u modelima poboljšava zdravlje mozga i produžava životni vek.
Studija, koju je predvodio glavni istraživač Aaron Beri (Aaron Burberry), pomera razumevanje tzv. crevo-mozak ose, dvosmerne komunikacione mreže između creva i centralnog nervnog sistema. Ova veza sve se više prepoznaje po svom uticaju na neurološko zdravlje, a neravnoteža u crevnoj mikrobioci povezana je i sa drugim poremećajima poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Međutim, ova studija pruža konkretno mehanističko razumevanje, određujući upalni glikogen iz crevnih bakterija kao specifični okidač za imune odgovore koji oštećuju ćelije mozga.
Dr Niharija L. Matukumali (Neeharika L. Mathukumalli), viši konsultant za neurologiju, istakla je da istraživanje pruža "važnu biološku vezu između crevne mikrobiote i neuroinflamacije", što je dugo nedostajući deo slagalice u razumevanju bolesti poput ALS-a i FTD.
Ona je posebno istakla relevantnost nalaza za osobe sa C9orf72 mutacijama, sugerišući da "faktori iz okoline, posebno promene u crevnom mikrobiomu, mogu uticati na početak i napredovanje bolesti".
Nalazi imaju neposredne implikacije za buduću negu pacijenata, ukazujući na nove mete za terapijsku intervenciju i potencijalne biomarkere za identifikaciju rizičnih osoba. Istraživači optimistično predviđaju da bi klinička ispitivanja, koja bi ispitivala razgradnju ovog štetnog glikogena kao sredstvo za usporavanje bolesti, mogla da počnu u roku od godinu dana.
Iako je otkriće obećavajuće, naučnici priznaju potrebu za većim i raznovrsnijim studijama kako bi se nalazi potvrdili u široj populaciji i kako bi se definitivno utvrdila direktna uzročna veza kod ljudi. Složenost crevnog mikrobioma takođe znači da će sve potencijalne intervencije zahtevati pažljiv razvoj i testiranje.
Ipak, ovo je značajan napredak u razumevanju, jer se fokus pomera sa genetskih faktora na važnu ulogu crevnog mikrobioma, pružajući nove mogućnosti za terapije.
