Novija istraživanja donela su značajna saznanja o kratkoročnim i dugoročnim efektima stimulativnih lekova za tretman poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Dok neki rezultati ublažavaju dugogodišnje zabrinutosti, drugi naglašavaju potrebu za pažljivim praćenjem i individualizovanim pristupom lečenju. Ovom temi daje na težini i trajni problem nedostatka ovih lekova na tržištu.
Ključna studija objavljena u martu 2026. godine dovela je u pitanje ranije zabrinutosti vezane za rizik od psihoze. Istraživanje je pokazalo da lečenje dece metilfenidatom ne povećava dugoročni rizik od razvoja psihotičnih poremećaja. Naprotiv, može biti povezano sa smanjenim rizikom, posebno ako tretman započne pre 13. godine života.
Nalazi iz marta 2026. godine, koji sugerišu da lečenje dece metilfenidatom ne povećava, a možda čak i smanjuje dugoročni rizik od psihotičnih poremećaja, posebno su uticajni.
— Analiza istraživanja
Ipak, zdravlje kardiovaskularnog sistema ostaje kritična oblast za praćenje. Dugotrajna upotreba stimulativnih lekova za ADHD, naročito u većim dozama, povezana je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, uključujući hipertenziju i arterijske bolesti.
Studija iz marta 2024. otkrila je da su mladi odrasli koji uzimaju stimulanse imali 17% veću verovatnoću za razvoj kardiomiopatije nakon jedne godine i 57% veću nakon osam godina, iako je ukupni rizik ostao nizak.
Što se tiče rasta i visine, novija i dugoročnija istraživanja uglavnom pokazuju da većina dece nadoknadi zaostatak, bez značajne razlike u konačnoj visini u odraslom dobu. Međutim, jedna opsežna studija sugerisala je da dosledno uzimanje značajnih doza stimulansa tokom detinjstva ipak može ugroziti konačnu visinu u odraslom dobu.
