Nova istraživanja iz 2025. i 2026. godine potvrđuju da muzika aktivira različite sisteme u mozgu, utičući na pamćenje, pažnju, emocionalnu regulaciju i podsticanje neuroplastičnosti. Stručnjaci poput dr Maše Godkin ističu da muzika istovremeno angažuje obe hemisfere mozga, što maksimizira učenje i poboljšava pamćenje.
Muzikoterapija takođe pokazuje značajna poboljšanja kognitivnih funkcija, posebno kod starijih osoba i onih sa kognitivnim oštećenjima.
Muzika istovremeno aktivira obe hemisfere mozga, što optimizuje učenje i pamćenje. Ova dvostruka aktivacija veruje se da smanjuje stres i anksioznost pred test, poboljšavajući performanse u situacijama pod pritiskom.
— Dr Masha Godkin, profesor Nacionalnog univerziteta
Meta-analiza iz 2026. godine potvrdila je da muzika poboljšava kognitivne sposobnosti, sa značajnim benefitima primećenim nakon intervencije od otprilike tri meseca. Za fokus tokom učenja preporučuje se instrumentalna muzika, uključujući klasičnu, lo-fi, ambijentalnu i džez, jer tekstovi pesama mogu ometati pažnju.
Instrumentalna muzika umerenog tempa (60-70 otkucaja u minuti) pokazala se korisnom za duže sesije učenja i bolje pamćenje informacija.
Muzika aktivira centre za nagradu u mozgu, pružajući motivaciju za učenje novih informacija ili završavanje zadataka. Žurne i energične plejliste mogu podići raspoloženje i podstaći nove ideje za kreativne projekte. Slušanje muzike brže od 140-150 otkucaja u minuti može stvoriti pojačano stanje spremnosti za fizički ili kognitivni rad.
Sa druge strane, smirujuća muzika može sniziti nivo kortizola, smanjujući stres i anksioznost. Studija objavljena u PLOS One 2025. godine otkrila je da instrumentalna "work flow" muzika može poboljšati raspoloženje i produktivnost, a smanjiti anksioznost u roku od 10 minuta slušanja.
