Poremećaji ishrane, uključujući anoreksiju nervozu, bulimiju nervozu i poremećaj prejedanja, predstavljaju sve veći problem javnog zdravlja. Najnovija istraživanja ukazuju na značajan porast njihove učestalosti, posebno među adolescentima i mladim odraslima. Ovaj trend je podstaknut faktorima kao što su pandemija COVID-19 i sveprisutni uticaj društvenih mreža.
Razumevanje ovih kompleksnih stanja se produbljuje, prelazeći od istorijskih tumačenja ka neurobiološkim osnovama i razvoju multidisciplinarnih, individualizovanih pristupa lečenju.
Broj zdravstvenih poseta zbog poremećaja ishrane kod dece mlade od 17 godina se više nego udvostručio u Sjedinjenim Američkim Državama između 2018. i 2022. godine. Globalna prevalenca se takođe više nego udvostručila od 2000. godine, što predstavlja porast od 124 posto.
Pandemija COVID-19, sa svojom izolacijom i povećanim vremenom provedenim pred ekranima, identifikovana je kao faktor koji je doprineo ovom porastu. Društvene mreže su takođe uključene zbog promocije štetnog sadržaja i socijalnog poređenja.
Neurobiološka saznanja otkrivaju ključnu ulogu moždanih krugova nagrade, hormona (kao što su leptin, grelin, insulin i gonadalni hormoni) i neurotransmitera (poput dopamina) u patofiziologiji poremećaja ishrane. Promene u ovim sistemima mogu da učvrste poremećene obrasce ponašanja u ishrani.
Nedavna petogodišnja studija je pokazala da poremećaj prejedanja često traje duže nego što se prethodno mislilo. Čak 61 odsto osoba je i dalje imalo poremećaj nakon 2,5 godine, a 45 odsto nakon 5 godina. Stopa recidiva je takođe visoka: oko 35 odsto učesnika koji su bili u remisiji na 2,5 godine doživelo je recidiv do pete godine.
Savremeni tretmani naglašavaju multidisciplinarne pristupe koji integrišu psihoterapiju (kao što su kognitivno-bihejvioralna terapija, dijalektička bihejvioralna terapija, interpersonalna psihoterapija i porodično zasnovan tretman), medicinsko lečenje i nutricionističku podršku.
Farmakoterapija, uključujući SSRI lekove za komorbidna stanja i specifične lekove za bulimiju i poremećaj prejedanja, takođe se koristi. Novi tretmani obuhvataju neuroterapije poput ketamina i psilocibina, iako je potrebno više istraživanja.
Ostaju značajni izazovi u ranom otkrivanju. Studija iz marta 2025. godine je otkrila da je samo 27 odsto pružalaca mentalnog zdravlja tačno dijagnostikovalo bulimiju nervozu na osnovu kliničkog opisa. Ograničen pristup specijalizovanoj nezi i trajni uticaj stigme takođe ostaju velike prepreke.
Poremećaji ishrane nose jednu od najviših stopa smrtnosti među psihijatrijskim bolestima. Anoreksija nervoza ima stopu smrtnosti od 10,4 odsto.
