Najnovija istraživanja otkrivaju da je potreba za socijalnom povezanošću temeljna biološka nužnost, slična gladu i žeđi, sa dubokim implikacijama za mentalno i fizičko zdravlje. Naučna istraživanja sve jasnije pokazuju da su čvrste veze sa drugima jednako važne za opstanak kao i druge osnovne potrebe.
Studija objavljena u časopisu Nature u martu 2025. godine, koju je predvodio Ding Liu sa Harvarda, otkrila je da mozak procesira socijalne potrebe na sličan način kao i potrebe za preživljavanjem poput hrane i vode. Identifikovani su specifični hipotalamički krugovi koji pokreću želju za druženjem.
Ovo saznanje potkrepljuje upozorenje američkog glavnog hirurga iz 2023. godine da je socijalna izolacija ozbiljan problem javnog zdravlja.
Oksitocin, često nazivan "hormonom ljubavi", ostaje u fokusu istraživanja. Studija Univerziteta Kalifornija u Berkliju iz avgusta 2025. pokazala je da je ovaj hormon ključan za brzo stvaranje prijateljstava i ubrzano formiranje partnerskih veza kod jedne vrste voluharica.
Međutim, istraživanje takođe sugeriše da oksitocin možda nije apsolutno neophodan za dugoročno održavanje tih veza, iako njegovo odsustvo produžava proces povezivanja. Pored oksitocina, dopamin igra ključnu ulogu u mozgovnom sistemu nagrađivanja, učvršćujući pozitivne socijalne interakcije, dok je arginin vazopresin (AVP) uključen u formiranje partnerskih veza i roditeljsko ponašanje.
Uticaj socijalnih veza na zdravlje postaje sve očigledniji. Čvrste veze dosledno se povezuju sa poboljšanom emocionalnom otpornošću, smanjenim stresom i poboljšanom funkcijom imunog sistema, smanjujući rizik od anksioznosti i depresije. Suprotno tome, socijalna izolacija nosi ozbiljne zdravstvene rizike.
