Sukobi na Bliskom istoku izazvali su regionalnu zdravstvenu krizu, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Eskalacija nasilja dovela je do dramatičnog porasta žrtava, masovnog raseljavanja i ozbiljnog opterećenja već krhkih zdravstvenih sistema u više zemalja, posebno u Iranu, Libanu i na okupiranoj palestinskoj teritoriji.
Sveprisutni napadi na zdravstvene ustanove i osoblje dodatno pogoršavaju humanitarnu katastrofu i otežavaju isporuku pomoći koja spašava živote.
Prema podacima iz kasnog marta 2026. godine, u Iranu je prijavljeno preko 1.500 smrtnih slučajeva i 3,2 miliona raseljenih ljudi. U Libanu je u istom periodu prijavljeno preko 1.000 smrtnih slučajeva i više od 1 milion raseljenih ljudi. Na okupiranoj palestinskoj teritoriji, između 1. januara i 31. avgusta 2025. godine, bilo je 18.004 smrtnih slučajeva i 52.281 povređenih, od ukupno 63.557 smrtnih slučajeva i 160.660 povređenih od 7. oktobra 2023. godine.
Izrael je do kasnog marta 2026. prijavio 16 smrtnih slučajeva i 2.142 povređenih.
Sukob je doveo do raseljavanja miliona ljudi koji žive u prenatrpanim skloništima sa ograničenim pristupom osnovnim potrepštinama, što značajno povećava rizik od zaraznih bolesti. Kritični lanci snabdevanja medicinskim materijalom su poremećeni zbog restrikcija u vazdušnom prostoru, uzrokujući značajne zastoje u esencijalnoj humanitarnoj pomoći.
SZO je verifikovala desetine napada na zdravstvene ustanove i osoblje širom regiona. Od 28. februara 2026. godine, zabeleženo je 18 takvih napada u Iranu i 25 u Libanu. U Libanu je 49 primarnih zdravstvenih centara i pet bolnica zatvoreno zbog naloga za evakuaciju, a 12 zdravstvenih radnika je ubijeno u napadu na medicinski centar.
Medicinske evakuacije iz Gaze su obustavljene od 28. februara 2026, a oko 18.000 ljudi hitno je trebalo medicinsku negu izvan Pojasa. Ograničeno ponovno otvaranje prelaza Rafah sa Egiptom 27. marta 2026. omogućilo je medicinsku evakuaciju devet odraslih pacijenata iz Gaze.
Kriza ima i globalne logističke implikacije. Globalno logističko čvorište SZO u Dubaiju (Dubai) doživelo je poremećaje zbog restrikcija u vazdušnom prostoru, što je uticalo na preko 50 zahteva za hitne zalihe namenjene za više od 1,5 miliona ljudi u 25 zemalja.
Humanitarni apeli za hitne zdravstvene slučajeve za Region istočnog Mediterana ostaju 70% nedovoljno finansirani. SZO zahteva 633 miliona američkih dolara za zdravstvene hitne slučajeve u 2026. godini, pored 56 miliona američkih dolara za svoj Regionalni program za zdravstvene hitne slučajeve.
Dr Hanan Balkhy, regionalna direktorka SZO za istočni Mediteran, ističe da se posledice protežu daleko od neposrednih žrtava. Masovno raseljavanje stvorilo je teške javnozdravstvene uslove, sa milionima koji žive u prenatrpanim skloništima bez adekvatnog pristupa bezbednoj vodi, sanitarnim uslovima i higijeni. Ovo direktno povećava rizik od zaraznih bolesti poput respiratornih infekcija i dijareje.
Ova kriza seže dalje od neposrednih žrtava do širokog kolapsa pristupa osnovnim zdravstvenim uslugama, sa dugoročnim posledicama za smrtnost majki, mentalno zdravlje i dobrobit dece.
Zabrinutost izazivaju i ekološke opasnosti, poput požara nafte u Iranu i potencijalnog uticaja na nuklearna postrojenja i fabrike za desalinizaciju vode, što naglašava šire i potencijalno katastrofalne javnozdravstvene implikacije sukoba. Hronično nedovoljno finansiranje humanitarnih zdravstvenih apela dodatno pogoršava ove izazove, ostavljajući milione ljudi ranjivim, a zdravstvene sisteme nepripremljenim da odgovore na rastuće potrebe.
Iako ograničeno, ponovno otvaranje prelaza Rafah za medicinske evakuacije nudi tračak nade za neke kritično bolesne pacijente, ali ukupna ograničenja pristupa i dalje zarobljavaju hiljade ljudi u teškim okolnostima.
Svetska zdravstvena organizacija nastavlja da poziva na potpuno prekid neprijateljstava, zaštitu civila i zdravstva, kao i na nesmetan humanitarni pristup. Cilj je sprečiti dalje gubitke života i ublažiti ozbiljne dugoročne javnozdravstvene posledice, jer su zdravstveni sistemi u regionu na ivici kolapsa, a humanitarne potrebe su ogromne.
